Na većini državnih zastava se mogu naći plava, bijela, crvena, zelena ili žuta.

• Da li ste se zapitali – ako se izuzme zastava Dominike, zašto ni na jednoj drugoj nema ljubičaste boje?
• Zašto ljubičasta boja nikada nije predstavljala kraljevstvo, carstvo ili državu?
• Što nije “u redu” sa ljubičastom koja je danas veoma popularna?

Odgovor je jednostavan – ljubičasta je bila preskupa do 1800. godine. Shodno tome, često je bila povezivana sa vlašću, moći i bogatstvom. Čak je kraljica Elizabeta I zabranila svima, osim bliskim članovima kraljevske obitelji, da nose ovu boju. 

Ljubičasta je bila izuzetno cijenjena zbog toga što je bila rijetka. Originalna ljubičasta je dobivana od malog morskog puža koji se jedino mogao naći na području današnjeg Libanona. I ne samo da je bilo teško doći do boje, nego je bilo potrebno oko 10.000 morskih puževa da bi se napravio jedan gram ljubičaste. Iz tog razloga, samo su bogataši i kraljevi mogli priuštiti sebi stvari u ljubičastoj boji. 

Također, ljubičasta je nerijetko predstavljala duhovnost i svetost, jer drevni vladari koji su je nosili bili smatrani za božanstva ili Božije izaslanike na zemlji.

Međutim, ponekad je ova boja bila skupa čak i za one najbogatije. Rimski vladar Aurelije, koji je vladao u 3. vijeku, nije dozvoljavao svojoj ženi da kupuje šalove i ogrtače bojene ljubičastom bojom jer ga je to zadovoljstvo koštalo 3 puta njegove težine u zlatu. Po nekim računicama, 350g ljubičaste boje koštalo je kao tri gomile zlata, što bi danas bilo približno iznosu od 56.000 dolara. Čak ni najbogatije zemlje nisu mogle priuštiti da imaju ovu boju na zastavi.

Dostupnost ljubičaste počela je oko 1856. godine, kada je engleski kemičar W.H.Perkin slučajno napravio sintetičku ljubičastu boju dok je pokušavao da napravi lijek za malariju. Od tog trenutka je krenula masovna proizvodnja ljubičaste tkanine..